storyoflife

 Uz prvi zracak sunca i uz prvu jutarnju kafu.. Zima je i zvanicno dosla, ali bez snega ovaj put. Ne samo ovaj, vec duze vreme nema snega. Kako ga nema, tako se i gube sve one cari zime, grudvanje, pravljenje sneska, kao i ljubljenje, valjanje u snegu, duge nocne setnje dok spava grad i pada sneg.. pa tako sa svim tim gubi se i romantika. Ne mogu, a da ne primetm da je u poslednje vreme sve manje ima. Nema vise onih voljnih muskaraca, a tako i zena, zeljnih da izadju napolje i da se smrznu.

Klasicni hejteri, a sve se nesto bune, svima nesto ne odgovara i svi bi nesto bolje, a nista ne rade povodom toga.  Ta danasnja omladina, sve kic i sund. Vise obracaju paznju na statusni simbol, nego na prave moralne vrednosti.  A i u pravu su, mozda. Morala je sve manje.

I tako, dok gledam kroz prozor u ovo maglovito jutro, i razmisljam kuda ide ovaj mladi svet, setih se jedne recenice Roberta Birna: "Zima je način prirode da kaže: Šta ćete sad?!”

xoxo M

Da li je sretna, kad tako sigurnim korakom

prelazi ulicu kao da je njena?
I kako zivi u ovo vrijeme opako,
vreme eksponencijalnog prezasicenja?
Crv u jabuci sam,
od kad za sebe znam.
Da li je sama? U njenom oku se ne vidi to.
Ili se pravi da joj je sve u zivotu normalno?
Da li je ceka neko je voli stvarno?
Il' je i kod nje, kao i kod mene, sve virtualno?
Strijela treba krivi luk da pogodi pravi zvuk.
Ima li undo za nju?

Nasa djeca rastu milimetar po milimetar.
Vjetar nosi ceznju daleko u noc, daleko u noc.

Ima li undo za nju?

Strijela treba krivi luk da pogodi pravi zvuk.

 Najbolji uvod za sve ono sto cini nas zivot i ovu ceokupnu zamisao. Prvobitno je to da se odnekud mora krenuti, pa krenusmo...    Posle duzeg razmisljanja i premisljanja ukljucih se u vode blogovanja...

xoxo M